Principles of Obligations: A Comprehensive Analysis, Study notes of Law

Download Principles of Obligations: A Comprehensive Analysis and more Study notes Law in PDF only on Docsity! OBLIGACIONO PRAVO 1. Obligaciono pravo pravo je deo: a) Ustavnog prava b) Građanskog prava c) Krivičnog prava d) Međunarodnog javnog prava 2. U obligaciionom pravu se izučava pravni promet: a) između živih osoba ( inter vivos) b) između osoba povodom smrti subjekta prava (mortis causa) c) između države i pojedinca – subjekta prava d) između pravnih lica u odnosima međunarodnog poslovanja 3. Norme kojima se uređuju obligacioni odnosi: a) isključivo dispozitivnog karaktera b) preovlađujuće dispozitivnog karaktera c) isključivo imperativnog karaktera d) u istoj srazmeri dispozitivnog i imperativnog karaktera 4. Obligaciono pravo se deli na: a) Ugovorno i odštetno b) Imovinsko i neimovinsko c) Objektivno i subjektivno d) Opšte i posebno 5. Titular stvarnog prava svoje ovlašćenje ostvaruje: a) prema svima ( erga omnes) b) prema dužniku – određenom licu (inter partes) c) prema nadležnim državnim organima d) prema drugoj strani u sudskom sporu 1. Da li pordični odnosi predstavljaju izvore Obligacionog prava: a) da, mnogi porodični odnosi predstavljaju izvore obligacija b) da, samo u izuzetnim slučajevima i uz saglasnost dužnika c) ne, u pitanju su različite grane prava d) ne, u koliko sud ne donese drugačiju odluku 2. Da li su u Naslednom pravu sadržani elementi Obligacionog prava: a) ne, to su različite grane prava b) ne, ukoliko organ uprave ne donese drugačiju odluku c) da, u Naslednom pravu postoje tzv. naslednopravni ugovori d) da, u slučaju prouzrokovanja štete naslednicima b) samo u fazi nastanka obligacionog odnosa c) samo u fazi izvršenja obligacione obaveze d) u svim fazama realizacije obligacionog odnosa 1. Kakvo je dejstvo načela dispozitivnosti: a) ovo načelo se uvek primenjuje b) ono važi osim ako posebnim zakonskim odredbama nije drugačije prpisano c) ono važi osim ako strane u obligacionom odnosu taj odnos ne urede drugačije d) ono daje ovlašćenje sudijama na slobodan izbor propisa koji će primeniti na konkretan obligacioni odnos 2. Kakvo je dejstvo načela ravnopravnosti: a) strane u obligacionom odnosu su formalno ravnopravne b) strane u obligacionom odnosu trebaju biti iste materijalne snage c) narušavanjem ovog načela dovodi do nevažnosti obligacionog odnosa d) obligacija ne nastaje ako strane nisu formalno i ekonomski jednake 3. Šta znači načelo konsesualizma: a) zasnivanje svih obligacionih odnosa je neformalno b) za zasnivanje obligacionog odnosa zahteva se pisana forma c) obligacioni odnos nastaje registracijom (overom) kod nadležnog državnog organa d) zasnivanje obligacionog odnosa je neformalno, osim ako zakonom ili voljom strana nije drugačije određeno 4. Šta znači načelo zabrane zloupotrebe prava: a) to načelo ne postoji, svako je ovlašćen da svoje pravo vrši kako njemu odgovara b) niko ne sme vršiti svoje pravo s ciljem iskorišćavanja položaja drugog c) svako pravo je dopušteno, ukoliko sud ne odluči drugačije d) zabranjeno je vršenje prava iz obligacionog odnosa protivno cilju zbog koga je takvo pravo zakonom ustanovljeno ili priznato 5. Šta znači načelo odgovornosti za pravne nedostatke (evikcija): a) pravo na tužbu sudu b) pravo na naknadu štete c) pravo na raskid ugovora d) odgovornost u slučaju postojanja prava trećeg lica kojim se isključuje, umanjuje ili ograničava pravo strane u obligacionom odnosu, na koje on nije pristao 1. Šta znači načelo prekomernog oštećenja (leasio enormis): a) pravo na zahtev za poništenje ugovora u kome postoji očigledna nesrazmera činidbi b) pravo na zaključenje novog ugovora pod pravednijim uslovima c) ovo načelo ne postoji, pošto je svako dužan da vodi računa o svojim interesima d) pravo na reviziju ugovora pred sudom 2. Šta čini sadržinu načela mirnog rešavanja sporova: a) nastojanje obe strane da do spora ne dođe b) prihvatanje tužbenog zahteva bez spora pred sudom c) nastojanje da se sporovi rešavaju usaglašavanjem, posredovanjem ili drugi miran način d) poveravanje ekspertnoj grupi da sačini predlog rešavanja nastalog spora 3. Obligacija je pravna veza između kojih lica: a) titulara prava i svih drugih subjekata prava b) između organa uprave i građana c) između akcionara u akcionarskom društvu d) između poverioca i dužnika 4. Koliko subjekata sadrži obligacioni odnos: a) jednog subjekta – titulara prava i svih ostalih subjekata prava b) dva subjekta – poverioca i dužnika c) tri subjekta d) više subjekata zavisno od broja lica za koja nastaju obaveze iz određenog obligacionog odnosa 5. Kakva je priroda obligaconog odnosa između subjekata obligacije: a) uzajamnost (pravima jedne strane odgovaraju obaveze druge strane) b) srazmernost (obe strane duguju približno iste vrednosti) c) zakonitost (prava i obaveze su određene zakonom) d) subordiniranost (jedan subjekt ima pravo da naloži drugome kako da se ponaša) 1. Ko može biti subjekt obligacionog odnosa: a) pravna i fizička lica b) samo pravna lica c) samo fizička lica c) dužnik može da odbije zahtev poverica ukoliko nije u mogućnosti da izvrši svoju obavezu d) ako dužnik ne izvrši svoju obavezu, takva obligacija prestaje da postoji 5. Da li je uzajamnost (korelativnost) u obligacionom odnosu apsolutna (bez izuzetka): a) da, ona je apsolutna b) ne, ona može biti predmetnog i vrednosnog ograničenja (ogrničena korelativnost) c) da, dužnik u svakom slučaju odgovara za svoju obavezu d) da, osim ako sud ne odluči drugačije 1. Na kojoj strani leži teret dokaza povrede pozitivne obligacije: a) na poveriocu, kao uslov ostvarenje prava na naknadu štete b) na dužniku, jer dužnik treba da dokaže da svoju obavezu nije ispunio iz razloga koji ga oslobađa krivice c) na sudu, koji u postupku rasprave utvrđuje ko je prekršio obavezu d) na strani trećeg zainteresovanog lica 2. Na kojoj osobi leži teret dokaza povrede negativne obligacije: a) na poveriocu, koji mora dokazati da je dužnik učinio ono što, prema svojoj obavezi, nije smeo b) na dužniku, koji mora dokazati da nije učinio ono što, prema svojoj obavezi, nije smeo c) na sudu, koji u postupku raspave utvrđuje ko je prekršio obavezu d) na strani trećeg zainteresovanog lica 3. Kakva je priroda obligacija rezulata (obligations de resultat): a) to su obligacije u kojima se dužnik obavezuje na postizanje određenog rezultata, odnosno cilja b) to su jednostrano obavezujuće obligacije sa unapred utvrđenim obavezama dužnika u tom obligacionom odnosu c) to su dispozitivne obligacije gde je obaveza dužnika utvrđena, a pravo poverioca zavisi od načina izvršenja obaveze dužnika d) to su obligacije kod kojih sud utvrđuje da li je dužnik ostvario očekivani rezultat, odnosno cilj 4. Kakva je priroda obligacija sredstava: a) to su obligacije kod kojih se dužnik obavezuje na preduzimanje radnji koje treba da dovedu do određenog rezultata, ali ne garantuje taj rezultat b) to su obligacije suprotne javnom poretku, pošto ne obezbeđuju pravnu sigurnost poverioca c) to su aleatorne obligacije, pošto nije poznat krajnji rezultat izvršenja obaveze dužnika d) to su obligacije u kojima sud utvrđuje da li je dužnik preduzeo potrebne radnje radi ostvarenja rezultata, odnosno cilja 5. Navesti prirodu novčanih obligacija: a) to su obligacije koje za predmet imaju predaju određenog iznosa novca, koji je u zvaničnom opticaju b) to su obligacije koje glase na određeni iznos novca c) to su bankarski poslovi d) to su pravni poslovi sa valutnom, odnosno zlatnom klauzulom 1. Navesti prirodu nenovčanih obligacija: a) to su obligacije koje za svoj predmet izvršenja ne podrazumevaju predaju određene sume novca, koji je u zvaničnom opticaju b) to su obligacije koje namaju iskazanu nominalnu vrednost u novcu c) to su dobročini pravni poslovi d) to su obligacije čiju vrednost određuje sud rešavajući po sporu između subjekata tog obligacionog odnosa 2. Kakvko je značenje principa monetarnog nominalizma: a) da na teritoriji jedne države plaćanje i naplata mogu biti izvršeni u novcu koji je u zvaničnoj upotrebi (opticaju) b) da se novčana obaveza ispunjava isplatom istih broja novčanih jedinica kao u trenutku nastanka obaveze, bez obzira na izmenu vrednosti novca c) da se prilikom ispunjavanja novčane obaveze uzima u obzir izmena vrednosti novca d) da se novčana obaveza utvrđeuje prema kursu valuta na dan njene dospelosti 3. Kakvo je značenje ugovaranja tzv. valutne klauzule: a) da će se novčana obaveza izvršiti u stranoj valuti u iznosu na koji ta obaveza glasi b) da će se novčana obaveza izvršiti u bilo kojoj stranoj valuti, prema valutnom kursu na dan dospelosti obaveze c) da će se novčana obaveza iskazati u vrednosti zlata na dan nastanka obaveze d) da će se novčana obaveza izvršiti u novcu koji je u zvaničnoj upotrebi (opticaju), a prema vrednosti tog novca u odnosu na kurs valuta na dan dospelosti obaveze 4. Kakav je pravni značaj kauzalnih obligacija: a) ona je bez značaja, pošto sve obligacije imaju kauzu, (pravni osnov) b) kod kauzalnih obligacija je neposredno jasan razlog njihovog nastanka c) ukoliko nema kauze obligcija je nevažeća d) ukoliko nije jasno vidljiva kauza u pitanju je naturalna (prirodna) obligacija 5. Kakav je pravni značaj apstraktnih obligacija: d) to su obligacije kod kojih se predmet prestacije sastoji iz više odvojenih delova 3. Kakve su po prirodi nedeljive obligacije: a) to su obligacije kod kojih se predmet prestacije ne može fizički podeliti na više delova b) to su obligacije gde se prestacija ne može podeliti na delove, a ukoliko je to fizički moguće ti delovi u svom zbiru ne odgovaraju činidbi kao celini c) to su obligacije koje kao takve označi poverilac d) to su obligacije koje kao takve označi dužnik 4. Deljive obligacije gde se na strani poverioca, odnosno dužnika pojavi više lica mogu biti: a) udružene i individualne b) kolektivne i pojedinačne c) zajedničke i solidarne d) velike i male 5. Koje od navedenih ne spadaju u aktivne zajedničke obligacije: a) jedan poverilac i jedan dužnik b) jedan poverilac i više dužnika c) više poverilaca i jedan dužnik d) više poverilaca i više dužnika 1. Kod pasivne zajedničke deljive obligacije dužnik duguje: a) ceo dug samo jednom poveriocu b) ceo dug svakom od poverilaca c) srazmeran (jednak) deo duga bilo kom povericu d) ne duguje ništa dok sud ne odredi visinu njegovog duga 2. Kod aktivne zajedničke nedeljive obligacije pravo potraživanja ima: a) svaki poverilc pojedinačno b) svi poverioci zajedno (tzv. kumulativni zahtev) c) prvoimenovani poverilac, pa potom svi ostali d) ne potražuje ništa, dok sud ne odredi visinu njegovog potraživanja 3. Šta je bitno obeležje solidarnih obligacija: a) uzajamnost potraživanja, odnosno dugovanja b) mogućnost istovremene naplate c) deljivost prestacije (obaveze) koja se treba ispuniti u celini d) prethodni sporazm poverilaca, odnosno dužnika o takvom karakteru obligacionog odnosa 4. Kakvo je bitno obeležje aktivnih solidarnih obligacija: a) postojanje jednog poverioca i jednog dužnika b) postojanje više sapoverilaca i jednog dužnika c) postojanje jednog poverica i više dužnika d) postojanje više poverilaca i više dužnika 5. Navesti kriterijum na osnovu koga se određuju individualizovane obligacije: a) na osnovu specifikacije za izradu b) na osnovu dogovorenih pokazatelja c) to su obligacije koje su posebno određene, tako da se na „prvi pogled“ prepoznaje njihov predmet d) to su obligacije koje kao takve odredi poverilac 1. Navesti bitno obeležje generičnih obligacija: a) kod generičnih obligacija predmet nije određen, već to čini dužnik b) u pitanju su obligacije sa relativno neodređenim, ali odredivim predmetom c) u pitanju je apsolutna neodređenost predmeta čije određivanje vrši poverilac d) odeređivanje predmeta generičnih obligacija vrši sud 2. Koje od navedenih ne spadaju u obligacije sa više predmeta ispunjenja: a) alternativne obligacije b) fakultativne obligacije c) kumulativne obligacije d) generičke obligacije 3. Koje je bitno obeležje alternativnih obligacija: a) dužnik je u obavezi da ispuni dve ili više prestacija, a oslobađa se obaveze ispunjenjem jedne b) dužnik je u obavezi da ispuni dve ili više prestacija i mora ih sve uredno ispuniti c) dužnik je u obavezi da ispuni dve ili više prestacija, ali umesto njih može, po svom izboru, izvršiti treću prestaciju istog roda d) dužnik može umesto izvršenja pretacije na koju se obavezao, isplatiti odgovarajuću sumu novca čime se oslobađa obaveze 1. Kakva je sudbina obaveze koju ispuni dužnik kod prirodnih obligacija: a) dužnik ima pravo na njen povraćaj b) smatra se da je izvršio svoju obavezu kao i kod civilnih obligacija c) vrednost izvršene obaveze se konfiskuje za račun državnog budžeta d) o tome odlučuje sud u postupku koji se tim povodom vodi 2. Označiti primer prirodne (naturalne) obligacije: a) obaveza uvažavanja ličnosti starije osobe b) postupanje u skladu sa pravilima dobrog poslovnog morala c) isplata nedugovanog d) ispunjenje zastarele obaveze 3. Navesti šta ne spada u izvore obligacija: a) prouzrokovanje štete b) sticanje bez osnova c) poslovodstvo bez naloga d) povreda javnog reda i mira 4. Navesti najčešće izvore obligacija: a) opšti akti organa lokalne samouprave b) pravna pravila dobrih poslovnih običaja c) ugovorni odnos i prouzrokovanje štete d) jednostrana izjava volje i zakonom utvrđene pravno relevantne činjenice 5. Odrediti pojam ustupanja potraživanja (cesija): a) odluka suda kojom se osporava potraživanje povroverioca b) to je ugovorni odnos u kome poverilac svoje potraživanje prema dužniku prenosi na treće lice c) to je faktičko stanje kada umesto poverioca neko treće lice potražuje od dužnika d) zastarelošću potraživanje poverioca prelazi na treće lice 1. Koliko stanaka postoji kod ustupanja potraživanja (cesije): a) to je jednostrani pravni posao b) to je dvostrani pravni posao c) to je trostrani odnos d) to je višestrani odnos 2. Kako se naziva lice na koje se prenosi potraživanje: a) cedent b) cesionar c) cezus d) notar 3. Između kojih lica se zaključuje ugovor o prenosu potraživanja (cesiji): a) cedenta i sezusa b) cedenta i cesionara c) cesionara i cezusa d) odlukom suda određuje se lice na koje je preneto potraživanje 4. Da li je potrebno da se dužnik saglasi sa ustupanjem potraživanja (cesijom): a) da u svakom slučaju, bez te saglasnosti nema cesije b) da, ukoliko je upoznat sa cesijom c) ne, jer cesijom njegov položaj ne može biti pogoršan d) ne, zato sto se cesijom zasniva nov obligacioni odnos 5. Kako se naziva radnja obaveštavanja dužnika o prenosu potraživanja (cesiji): a) informacija b) notifikacija c) saopštenje d) nostrifikacija 1. Šta može biti predmet prenosa potraživanja: a) poreska obaveza prema državi b) novčana kazna za prekršaj javnog reda i mira b) ima pravo da zahteva ispunjenje potraživanja samo od preuzimaoca duga c) mora se prvo obratiti prvobitnom dužniku, pa ako ovaj odbije, zahtevati ispunjenje od preuzimaoca duga d) njegov pravni položaj određuje sud u postupku rešavanja spornog odnosa 5. Navesti odnose koji nastaju kod pristupanja dugu: a) pristupanje dugu se vrši na osnovu ugovora poverioca i trećeg lica, kojim se treće lice obavezuje poveriocu da će izvršiti potraživanje koje ovaj ima prema dužniku b) pristupanje dugu se vrši na osnovu odluke trećeg lica da izvrši obavezu svog srodnika koji je poveriočev dužnik iz osnovnog pravnog posla c) pristupanje dugu se vrši na osnovu odluke banke da garantuje ispunjenje obaveze svojih klijenta d) pristupanje dugu je posebna vrsta jemstva 1. Kako pristupanje dugu utiče na odnos poverioca i dužnika iz osnovnog pravnog posla: a) gasi se stara i nastaje nova obligacija b) dužnik se oslobađa obaveze, a na njegovo mesto stupa preuzimalac duga c) dužnikova obaveza se ne gasi, ona i dalje ostaje na snazi d) dužnik i preuzimalac duga zasebno odgovaraju poveriocu za izvršenje prestacije 2. Da li je potrebna saglasnost dužnika kod pristupanja duga: a) da, bez saglasnosti nema pristupanja duga b) ne zahteva se pristanak, ali je neophodno obaveštenje o pristupanju duga c) pošto se položaj dužnika ne menja nije neophodna ni saglasnost, ni obaveštenje o pristupanju duga d) o pristupanju dugu nadležni organ uprave, po službenoj dužnosti, obaveštava dužnika 3. Kakav je položaj dužnika kada preuzimalac duga izvrši dugovanu prestaciju: a) preuzimanjem duga dužnik je prstao da bude subjekt obligacionog odnosa b) poverilac im pravo da traži ispunjenje prestacije kako od dužnika, tako i od preuzimaoca duga c) poverilac mora prvo da traži ispunjenje prestacije od dužnika, pa ako on to ne učini, onda i od preuzimaoca duga d) ispunjenjem obaveze prema poveriocu peuzimalac duga stiče regresno pravo prema dužniku 4. Šta je pravni osnov pristupanja dugu: a) ugovor između trećeg lica i dužnika b) između trećeg lica i poverioca c) ugovor dužnika i poverioca, uz pristanak trećeg lica d) odluka nadležnog organa uprave (notara) 5. Navesti odnose koji nastaju kod preuzimanja ispunjenja: a) to je dupunski ugovoni odnos poverioca i dužnika, kojim se određuju uslovi ispunjenja prestacije b) u pitanju je ugovor između poverioca i trećeg lica, kojim se ovo obavezuje na izvršenje prestacije c) to je ugovor između poverioca i trećeg lica kojim se ovo obavezuje da će preuzeti dug d) to je ugovorni odnos između dužnika i trećeg lica, kojim se treće lice obavezuje da će izvršiti dužnikovu obavezu prema poveriocu. 1. Kakva je pravna posledica izostanka ispunjenja preuzete obaveze: a) poverilac će preuzimaoca obaveze moći da tuži sudu i zahteva ispunjenje potraživanja b) poverilac će morati da ispunjenje obaveze primarno zahteva od dužnika, a potom i od preuzimaoca duga c) poverilac će zahtevati da preuzimalac i dužnik solidarno izvrše njegovo potraživanje d) preuzimalac duga će odgovarati neposredno dužniku za neizvršenje svoje obaveze iz ugovora o preuzimanju duga 2. Navesti odnose koji nastaju kod ustupanja ugovora: a) ustupanje ugovora je poseban ugovor kojim ustupilac prenosi prijemniku celukupni ugovorni odnos koji ima sa drugom stranom, a druga strana se sa tim saglašava b) ustupanje ugovora je dobročini pravni posao kojim se benefiti (koristi ) iz jednog ugovora prenose na treće lice c) ustupanje ugovora je faktički odnos u kome dužnik svoje obaveze prenosi na treće lice, za koje veruje da će ih bolje izvršiti d) ustupanje ugovora pretstavlja prenos potraživanja i obaveza iz jednog ugovora na državu 3. Označiti uslov koji nije neophodan za ustupanje ugovora: a) ugovor mora biti dvostrano obavezan b) mora se pribaviti saglasnost druge strane na ustupanje ugovora c) forma ustupanja mora biti u skladu sa ustupljenim ugovorom d) ustupljeni ugovor je po pravilu ugovor intuitu personae 4. Od kada ugovor o ustupanju ugovora proizvodi dejstvo: a) od trenutka zaključenja ugovra koji se ustupa b) od trenutka zaključenja ugovora kojim se vrši ustupanje c) od treutka obaveštavanja ugovornog partnera iz osnovnog ugovora o ustupanju tog ugovora d) od trenutka pristanka druge ugovorne strane iz osnovnog ugovora na ustupanje tog ugovora b) ne, poverilac koji je pristao na asignaciju može zahtevati od svog dužnika da izvrsi obavezu ukoliko to ne izvrsi primalac uputa c) da, ukoliko primalac uputa uredno izvrsi preuzetu obavezu d) ne, te dve obaveze nisu u uzajamnoj zavisnosti 3. Da li promene subjekata utiču na identitet (istovetnost obligacije): a) da, u svakom slučaju b) da, u slučaju promene dužnika c) da, u slučaju promene poverioca d) ne, osim u slučaja obligacija intuitu personae 4. Šta znači prenov (novacija) obligacije: a) ugovaranje novih uslova izvršenja prestacije b) preciziranje obaveze dužnika u okviru postojeće obligacije c) gašenje postojeće i stvaranje nove obligacije d) zamena dužničke strane prilikom izvršenja prestacija iz postojeće obligacije 5. Koji su bitni uslovi za prenov (novaciju): a) promena oba subjekta obligacionog odnosa b) promena dužnika u obligaciji c) promena poverioca u obligaciji d) stvaranje nove obligacije sa različitim predmetom ili pravnim osonovom (kauzom) u odnosu na prethodnu obligaciju koja se gasi 1. Koji se uslov zahteva na strani volje subjekata prethodne obligacije za nastanak prenova (novacije): a) jasno izražena namera da stara obligacija prestane i nastane nova b) dovoljna je samo činjenica zaključenja nove obligacije sa različitim predmetom ili pravnim osnovom ( kauzom) c) saglasnost nadležnog organa uprave d) zaključenje novog ugovora u pisanoj formi 2. Da li se prethodna obligacija koja nije bila punovažna može zameniti novom: a) da, to je jedan od načina otklanjanja uzroka nepunovažnosti ranije obligacije b) ne, samo se punovažna obligacija može zameniti novom c) da, ukoliko se pribavi saglasnost nadležnog organa uprave d) ne, ali samo kod dvostrano obaveznih i teretnih obligacija 3. Kakva je pravna posledica ukoliko nova obligacija ne bude punovažna: a) gasi se i prethodna i nova obligacija i prestaje obligacioni odnos b) smatra se da prethodna obligacija nije prestala da postoji c) zavisi od razloga nistavosti nove obligacije d) u tom slučaju sud odlučuje o tome koja obligacija ostaje na snazi 4. Navesti vrste docnji koje postoje u obligacionom odnosu: a) opravdana i neopravdana b) objektivna i subjektivna c) poverilačka i dužnička d) kratkoročna i dugoročna 5. Koji se uslov ne traži da bi dužnik pao u docnju: a) obligacija mora biti civilna (nije naturalna) b) obligacija mora biti dospela c) poverilac mora da opomene dužnika na njegovu dužnost ispunjenja obligacije d) obligacija mora biti sa utvrđenim rokom izvršenja 1. Da li dužnik pada u docnju isticanjem prigovora neizvršenja obaveze poverioca: a) da, on u svakom slučaju mora da izvrši svoje obaveze b) ukilko poverilac ne izvrši svoju obavezu obligacija se gasi c) ne, zato što neizvršenjem obaveze poverioca izostaje pravni osnov (kauza) obaveze dužnika d) u tom slučaju sud će doneti konačnu odluku 2. Šta nije posledica dužničke docnje: a) rizik propasti ili oštećenja predmeta b) počinje da teče zatezna kamata c) dužnik snosi troškove čuvanja stvari d) utvrđivanje novog roka od strane dužnika u kome namerava da izvrši svoju obavezu 3. Da li poverilac može pasti u dicnju: a) ne, samom obligacijom je utvrđeno njegovo ovlašćenje i na dužniku je da ispuni obavezu b) da, kada bez osnovanog razloga odbije da primi ispunjene od dužnika 1. Koja je činjenica bitna za nastanak kapare: a) obećanje dužnika da će uredno izvršiti svoju obavezu b) obećanje dužnika da će predmet kapare predati poveriocu c) zabrana raspolaganja dužnika sa predmetom kapare d) to je realni ugovor, pošto je dužnik obavezan da poveriocu preda predmet kapare 2. Šta nije funkcija kapare: a) to je dokaz da je ugovor zaključen b) to je sredstvo obezbeđenja izvršenja ugovora c) to je način prestanka ugovora d) kapara može biti uračunata u ukupnu obavezu na čije se izvršenje dužnik obavezao 3. Kakva je sudbina kapare ako je za neizvršenje ugovora kriva strana koja ju je primila: a) ugovor se raskida i svako vraća što je primio b) strana koja je primila kaparu mora da je vrati u stanju i vrednosti u kojoj je primljena c) strana koja je primila u obavezi je da vrati dvostruki iznos primljne kapare d) o tome odlučuje sud rešavajući spor koji je tim povodom nastao 4. Navesti slučaj u kome se primljena kapara ne mora vratiti: a) u slučaju da stranka koja je dala kaparu odustane od izvršenja ugovora b) ako obe stranke sporazumno odustanu od ugovora c) ako dođe do neispunjenja ugovora krivicom obe stranke d) ukoliko dođe do neispunjenja ugovora usled razloga za koj ne odgovara nijedna stranka 5. Kakva je pravna posledica davanja kaucije pre zaključenja ugovora: a) sticanje prava na zaključenje ugovora pod utvrđenim uslovima b) sticanje prava na zaključenje ugovora pod povoljnijim uslovima c) ko preda najveći iznos kaucije stiče prioriteno pravo na zaključenje ugovora d) ukoliko ne dođe do zaključenja ugovora pravo na povratak sredstava datih na ime kaucije 1. Po svojoj pravnoj prirodi ugovorna kazna je: a) klauzula u osnovnom ugovoru, kojom se utvrđuje odgovornost za štetu usled neizvršenja ugovora b) novčana kazna koju određuje sud zbog neizvršenja ugovorne obaveze c) potraživanje koje po samom pravu (ipso i ure) ima poverilac u slučaju neizvršenja dužnikove obaveze d) poseban, ali akcesorni ugovor između poverioca i dužnika, kojim se dužnik obavezuje da će poveriocu isplatiti određeni novčani isznos ukoliko ne izvrši svoju nenovčanu obavezu 2. Koje obligacije mogu biti obezbeđene novčanom kaznom: a) obligacije na osnovu prouzrokovane neimovinske štete b) sve obligacije c) samo u slučaju nenovčane obaveze d) samo u slučaju novčane obaveze 3. Da li se dužnik može osloboditi svoje obaveze isplatom novčane kazne: a) da, to pravo pripada svim subjektima obligacionog odnosa b) da, to pravo je i predviđeno radi zastite dužnikovih interesa c) ne, to pravo je predviđeno samo radi zaštite interesa poverioca d) ne, osim ako se drugačije ne dogovore 4. Da li poverilac ima pravo na novčanu kaznu i u slučaju kada nije pretrpeo štetu: a) ne, on to pravo ima samo kada pred sudom dokaže da mu je dužnik neizvršenjem svoje obaveze prouzrokovao štetu b) ne, on to pravo ima kada dužnik prizna da mu je prouzrokovao štetu c) da, poverilac to pravo ima i u slučaju kada nije pretrpeo štetu, ukoliko dužnik nije izvršio svoju obavezu d) da, ali samo ako je šteta manja od novčane kazne 5. Mogu li se kumulirati ugovorna kazna i zakonom utvrđena naknada: a) da, poverilac ima pravo na oba iznosa b) ne, poveriocu pripada samo pravo na zakonsku naknadu c) ne, poveriocu pripada samo pravo na ugovornu kaznu d) o tome odlučuje sud rešavajući sporni odnos 1. Navesti pravnu prirodu jemstva: a) jemstvo je prirodna (naturalna) obligacija čije se ispunjenje ne može zahtevati tužbom sudu b) jemstvo je faktički odnos koji nastaje između bliskih prijatelja i rođaka i ima osnov u moralnim normama b) odluka suda u postupku koji se pred njim vodi c) ispunjenje obaveze dužnika d) oprost duga od strane poverioca 4. Odrediti pojam subrogacije: a) to je tužba poverioca radi izvršenja obaveze dužnika b) to je zahtev poverioca da treće lice izvrši obavezu umestu poslovno nesposobnog dužnika c) to je ispunjenje obaveze trećeg lica prema poveriocu umesto dužnika, kojom prilikom prava sa poverioca prelaze na isplatioca treće lice) d) to je vrsta obezbeđenja ugovornih obligacija 5. Da li može doći do zamene ispunjenja obligacije (datio in solutum): a) da, ako tako odluči nadležni organ uprave b) ne, obligacija se mora izvršiti onako kako glasi c) da, ako se o tome saglase poverilac i dužnik, s tim što tada dužnik ne odgovra za materijalne i pravne nedostatke ispunjenja d) da, ako se o tome saglase poverilac i dužnik, s tim što dužnik odgovara za materijalne i pravne nedostatke na predmetu zamene ispunjenja 1. U koliko dužnik duguje više obaveza na osnovu jedne obligacije, kako se utvrđuje redosled njihove isplate: a) sve obaveze se moraju odjednom platiti b) prvo se placiju ranije nastale, pa kasnije nastale obaveze c) prvo se plaćaju kasnije nastale obaveze, pa potom ranije nastale obaveze d) prvo se plaćaju kasnije nastale sporedne obaveze (npr. kamata), pa potom ranije nastale glavne obaveze (glavnica) 2. Odrediti pojam kompenzacije (prbijanja): a) to je fizičko kažnjavanje dužnika od strane poverioca u slučaju neizvršenju obaveze b) to je uzajamno gašenje dve recipročne obligacije nezavisno od njihovog karaktera c) to je prebijanje potraživanja poverioca koje ima prema dužniku sa potraživanjem dužnika koje ima prema poveriocu, pod posebnim uslovima d) to je zaključenje nove oblgacije, uz istovremeno gašenje ranijih recipročnih obligacija 3. Da li smrt subjekta obligacije dovodi do prestanka obligacionog odnosa: a) da, u svakom slučaju, pošto je to interni odnos određenih lica (inter partes) b) da, ali samo u slučaju smrti poverioca c) da, ali samo u slučaju smrti dužnika d) ne, osim ako nije u pitanju obligacioni odnos s obzirom na lična svojstva subjekta obligacije (intuitu personae) 4. Odrediti pojam otpuštanja (oprosta) duga: a) izjava dužnika da neće izvršiti svoju obavezu iz obligacionog odnosa b) izjava poverioca kojom obavestava dužnika da neće tražiti ispunjenje obligacije c) to je ugovor (dvostrani pravni posao) između poverioca i dužnika, u kome postoji saglasna izjava volje poverioca o odricanju od potraživanja i dužnika o prihvatanju takve izjave d) to je dobročin pravni posao 5. Kakvo je pravno dejstvo otkaza kod trajnih obligacija: a) smatra se da obligacioni odnos nije nastao b) obligacioni odnos prestaje za ubuduće, a dospele obaveze se moraju izvršiti c) otkaz nije dopušten, pošto je suprotan poslovnom moralu d) otkazom se gubi pravo na naknadu štete